Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на примену једног од њених основних принципа „Да нико не буде изостављен“ и тиме показала недвосмислену посвећеност унапређењу стања људских права, окончању дискриминације и искључености, као и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група.
Република Србија је прва земља која је прилагодила принцип „Да нико не буде изостављен“ свом нормативном оквиру, пружајући јасне смернице доносиоцима одлука у разумевању и примени једног од основних принципа Агенде 2030 за одрживи развој у свим својим будућим законским и стратешким документима.
Иструмент је резултат заједничког рада Радне групе коју коју чине ОХЦХР у Србији, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Национални секретаријат за јавне политике, Фонд Центар за демократију, Национални конвент за ЕУ, Академска заједница, организације цивилног друштва и др.
Примена принципа „Да нико не буде изостављен“подразумева да се у планирању, изради и имплементацији закона и докумената јавне политике посебно обрати пажња управо на групе које су често невидиљиве, што је раније доводило до тога да документи нису усмерени на унапређење њиховог положаја или отклањање узрока које доводи до њихове искључености. Стога се управо његовом применом обезбеђује приоритизација оних који су највише искључени и који у великој већини случајева нису обухваћени, односно консултовани приликом израде и спровођења законских и стратешких докумената.
Инструмент је намењен различитим актерима који учествују у процесу израде, усвајања, имплементације и праћења примене законских и стратешких докумената, а нарочито доносиоцима стратешких и планских докумената на свим нивоима; као и свим осталим актерима који су на било који начин укључени у израду ових докумената: независним институцијама, цивилном сектору,експертима и академској заједници. Партиципација оних друштвених група на које се Инструмент односи је кључна и загарантована је у свакој фази израде одређеног стратешког или законског документа, од његове припреме до усвајања.
Савет за праћење примену препорука УН-а за људска права
Поводом обележавања 10. децембра Међународног дана људских права, Министарство за људска и мањинска права И друштвени дијалог израдило је брошуру у којој је представљен рад Савета за праћење примену УН препорука за људска права. Препознајући потребу и значај препоруке Савета УН-а за људска права о успостављању националног механизма, који би доприносио унапређењу људских права, координираним радом различитих друштвених актера у погледу праћења препорука уговорних тела Уједињених нација и Универзалног периодичног прегледа, Влада Србије је овај Савет формирала 19. децембра 2014. године. Од тада његов рад се континуинирано одвија и унапређује.
Улога друштевног дијалога
Полазећи од начела поштовања и уважавања другачијег мишљења, у оквиру Министарства за људска И мањињска права И друштвени дијалог уведен је механизам друштвеног дијалога, као алата демократије који омогућава да укључивањем различитих актера друштвене заједнице заједно сагледемо и разумемо другачија искуства и знања, поставимо и предложимо, без искључивости, решавања питања од интереса за грађане Републике Србије. У Брошури је представљена улога друштвеног дијалога, теме које су обухваћене дијалозима који су реализовани у претходном перидоду, уз поруку шта након дијалога.