МЕНИ
 
Насловна » Националне мањине » Maњинске политике

Maњинске политике

Србија је вишенационална и вишекултурна држава у којој уз већински српски народ живе и припадници великог броја националних мањина и различитих религијских и језичких група које се међу собом разликују по бројности, просторном размештају, етничким, религијским, језичким, културним и образовним обичајним и другим особеностима.
Друштвено-политички систем Републике Србије устројен је на принципу потпуне заштите националних мањина, са многим новим и оригиналним решењима која се не могу срести у другим државама.

Према попису становништва из 2011. године, националне мањине чине око 13% становништва Републике Србије.

Најбројније националне мањине су Мађари (најзаступљенији су у Региону Војводине), затим Роми (Регион јужне и источне Србије и Регион Војводине) и Бошњаци (претежно живе у Региону Шумадије и западне Србије). У значајном броју има и Словака 52.750, Хрвата 57.900, Црногораца 38.527, Влаха 35.330, Румуна 29.332, Македонаца 22.755, мање од 20.000 имају Бугари, Русини, Буњевци, по неколико хиљада имају Немци, Словенци, Албанци, Украјинци као и по неколико стотина Пољаци, Ашкалије и Грци.

Без обзира што процентуално учешће мањина није у великом броју, друштвено-политички систем Републике Србије устројен је на принципу потпуне заштите националних мањина, и укључује многа нова и оригинална решења која се не могу срести у другим државама.

Питање положаја националних мањина Република Србија решава и спроводи у складу са одредбама Оквирне конвенције Савета Европе о заштити националних мањина и на основама општеприхваћених међународних стандарда, а сагласно Уставу Републике Србије, Закону о заштити права и слобода националних мањина, Закону о националним саветима националних мањина, Закону о службеној употреби језика и писама и другим законима који уређују права и положај националних мањина.  Законодавни оквир који се односи на статус националних мањина у Републици Србији широко је постављен и достиже висок ниво стандарда  у овој области у европским размерама. Према мишљењу експерата међународне заједнице, законодавни оквир Републике Србије у овој области је изнад европског просека.

Република Србија је у процесу придруживања ЕУ била у обавези да  усвоји  Акциони план за остваривање права националних мањина у оквиру Преговарачког поглавља 23, који је добио подршку и позитивне оцене Европске комисије и појединих земаља чланица Европске уније.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у складу са надлежностима, спроводи активности које имају за циљ да унапреде положај националних мањина.

АНАЛИЗА О РЕАЛИЗАЦИЈИ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У оквиру Заједничког програма Европске уније и Савета Европе Промоција различитости и равноправности у Србији израђена је Ex-post aнализа о реализацији Акционог плана за остваривање права националних мањина.

Ова анализа даће смернице за методологију израде новог стратешког документа, који ће бити базиран на Извештају о напретку у процесу приступања Србије Европској унији, као и на препорукама из Четвртог мишљења Саветодавног комитета о спровођењу Оквирне конвенције за заштиту националних мањина. Израду новог стратешког документа координираће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Контакти

Најаве и обавештења

Архива

Конкурси и
Јавни позиви

Грађани, једнакост, права и вредности

Информације
од јавног значаја

Контакт тачке за сарадњу са ОЦД

Кaлeндaр кoнкурсa

Огласна табла

Акциони план за Поглавље 23

Средњорочни план
Избори за националне савете 2022 Регистар националних савета националних мањина Посебан бирачки списак Јавне набавке Информатор о раду Регистар административних поступака за привреду EXPO 2027