Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Konvencija o prisilnim nestancima (ICED)

Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka UN je međunarodni instrument o ljudskim pravima legislativnog karaktera. Odredbama te konvencije utvrđena su individualna i kolektivna  prava,  određene  mere  za nadzor nad njihovim poštovanjem i  osnovan Komitet za prisilne nestanke Ujedinjenih Nacija, koji nastoji da se ugovornice pridržavaju preuzetih obaveza.

• Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka

Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka usvojena je Rezolucijom Generalne skupštine A/RES/61/177 20. decembra 2006. godine i stupila je na snagu 23. decembra 2010. Zemlje koje ratifikuju Konvenciju pristaju da budu pravno vezane njome i nazivaju se državama potpisnicama.

Republika Srbija je Konvenciju ratifikovala 2011.godine ("Službeni glasnik RS- Međunarodni ugovori", broj 1/2011), čime je između ostalog prihvatila obavezu da Komitetu za prisilne nestanke podnosi izveštaje  o preduzetim  merama  i  postignutom napretku u  obezbeđivanju poštovanja prava priznatih u Konvenciji.

Shodno članu 29. Konvencije, države ugovornice se obavezuju da Komitetu za prisilne nestanke podnose izveštaje o merama koje su usvojile radi ostvarivanja prava priznatih u  toj konvenciji, kao i o napretku ostvarenom u uživanju tih prava i to  u roku od dve godine, od dana stupanja na snagu Konvencije za svaku zainteresovanu državu ugovornicu ponaosob, a potom, uvek kad Komitet to zatraži.

Inicijalni izveštaj o primeni Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka odnosi se na period 2011 – 2013. godine, sastavljen je u skladu sa Smernicama o formi i sadržaju izveštaja i dostavlja se u skladu sa članom 29. Konvencije. Izveštaj se sastoji iz dva dela. Prvi deo izveštaja sadrži:  a) informacije o prisilnim nestancima u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija; b) informacije o opštem pravnom okviru Republike Srbije prema kom su prisilni nestanci zabranjeni; v) primere sudske prakse gde su odredbe Konvencije na snazi; g) institucionalni okvir Republike Srbije u postupanju u vezi sa odredbama Konvencije. Drugi deo izveštaja odnosi se na informacije o primeni pojedinačnih članova Konvencije (1 – 25).

• Inicijalni izveštaj RS o primeni Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka

Komitet za prisilne nestanke razmotrio je izveštaj koji je podnela Srbija u skladu sa članom 29. stav 1. Konvencije (CED/C/SRB/1) na svojim 124. i 125. sastancima (CED/C/SRB. 124 i 125), održanim 4. i 5. februara 2015. godine. Na svom 135. sastanku, održanom 12. februara 2015. godine, Komitet je usvojio sledeća zaključna zapažanja.

• Zaključna zapažanja o Inicijalnom izveštaju ICED

U skladu sa stavom 37. Zaključnih zapažanja o Inicijalnom izveštaju Republike Srbije o primeni Konvencije, Republika Srbija je Komitetu za prisilne nestanke dostavila Drugi periodični izveštaj o primeni Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka.

• 2 Izveštaj RS o primeni Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka

Sve gore navedene dokumente na engleskom jeziku možete pronaći na internet-stranici kancelarije UN Visokog komesara za ljudska prava, klikom na sledeći link: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/TreatyBodyExternal/Countries.aspx?CountryCode=SRB&Lang=EN.